Sve je pocelo neocekivano,preko poruka,rodila se ljubav.Prvo smo bili prijatelji koji su se neprestalno dopisivali i uzivali u razgovaru jedno s drugim.Izbila je svadja i tada sam ga mogla izgubit,ali riskirala sam,priznala osjecaje svoje i od te noci on je postao moj a ja njegova.Sve je bilo prelijepo izlasci,svadje,poljupci,zagrljaji…ali ni to nije dugo trajalo on je bio prezauzet i nije mogao sve stici.Odustao je od mene ja sam se trudila,a on se inatio nije htio priznati svoje osjecaje.Znala sam sta osjeca i da me zeli,ali da ne moze biti sa mnom.Ja se polako raspadam.Glumim srecu.Ponekad se pitam sta bi bilo da mu nisam priznala.On bi sada bio moj najbolji prijatelj.Dugi razgovori do kasno u noc bi se jos uvijek vrsili.Ali ne..moje srce nije moglo nositi tu tajnu,a nije ga moglo ni sacuvati.